Fokus

Dilema o iskrenosti EU prema Srbiji

Da nije možda EU neiskrena u retorici o zaštiti Srba na KiM, a time i o podršci evrointegracijama Srbije?

Odlučite se: Ili vam je drvo dobro i njegov plod dobar ili vam je drvo loše i njegov plod bezvredan. Jer po plodu se drvo poznaje.“ (Matej 10:33)

Oko hiljadu devetstotina godina od kada su, kako se smatra, napisane strofe Svetog jevanđelja po Mateju, na Srbiju je izvršena agresija NATO, propagirana kao "humanitarna intervencija". Nakon te agresije, uskraćen je suverenitet Srbije na 12,8 odsto teritorije. Rezultat toga je da su etnički Albanci na Kosovu i Metohiji, od NATO pakta, dobili drugu nacionalnu "državu“ na Balkanu. Osim što nema pravnog utemeljenja, problem ove tvorevine je uređenje statusa Srba koji su preostali na Kosovu i Metohiji, posle etnički motivisanog nasilja i proterivanja.

Regulisanje položaja ovih nesrećnih ljudi, na zemlji na kojoj su živeli njihovi preci, postalo je pitanje integracija u nadnacionalnu međunarodnu rganizaciju, nazvanu Evropska unija (EU). EU je predočila da su „dobri odnosa“ Srbije i tvorevine zvane Kosovo uslov učlanjenja u EU, koje se popularno nazivaju evrointegracija.

Predstavnici EU i Srbije, s jedne, a EU i predstavnika vlasti takozvanog Kosova, sa druge strane, parafirali su istovetan tekst, koji je nazvan Briselski sporazum. Radi sprovođenja „Briselskog sporazuma“, Srbija je raspustile i bezbednosne strukture koje su funkcionisale na severnom delu Kosova i Metohije, a njihova dalja zaštita zamišljena je u okviru Zajednice srpskih opština (ZSO), u okviru poretka „Kosova“ (sa fusnotom). Garant izvršenja Briselskog sporazuma je EU, koja je ujedno i jedna od strana ovog dogovora. Zvaničnici „Kosova“, međutim, poručili su da neće da formiraju ZSO kako je predviđeno dogovorom, već u potpuno drugačijem formatu. EU, koja se zaklinje u nepodeljenu podršku Srbiji na putu evrointegracija i da region zapadnog Balkana vidi u svom okrilju, ne reaguje, već i dalje od Srbije traži dobre odnose sa pokrajinom, koju nam je NATO, čije su države EU članice, oduzeo.

Danas, više od hiljade devetsto godina nakon nastanka Svetog jevanđelja po Mateju, susrećemo se sa dilemom. Glagoljiva EU nam verbalno pruža punu podršku u integracijama, ali joj nije važno kako da se zaštite ljudska bića srpske nacionalnosti na Kosovu i Metohiji. Da je u pitanju nemoć i da su iskreni u svojim pričama, bilo bi za očekivati da nam to i kažu i da nam ne nameću ponižavajući uslov, da se odreknemo brige za ljude, dok „Kosovo“ nema nikakve obaveze.

Kad nije tako, onda ostaje sumnja. Da nije možda EU, kao fasada NATO, neiskrena u retorici o zaštiti Srba na KiM, a time i o podršci evrointegracijama Srbije? Da li je voljna da toleriše samovolju prištinskih vlasti, samo zato što su koncentrisani u delu, u kome su opštine Leposavić i Zubin potok uklinjene u Sandžak, iz nekih strateških razloga? Ova pitanja pobuđuju i ono centralno, biblijsko, da li je „drvo“ dobro i njegov plod dobar ili je „drvo“ loše i njegov plod bezvredan?

Širite dalje

Uključite se u raspravu