Fokus

Lažljivci i njihovi bezumni megafoni

Anglo-saksonski obaveštajni establišment još jednom se potvrđuje kao gomila lažljivih, pokvarenih i obesnih smutljivaca, a njihovi nvo i novinarski satrapi, kao beščasni, nedoklepani i beskarakterni. Ove spodobe, kao i njihove političke nalogodavce, očigledno ne interesuje istina ni informisanje javnosti, oni bi samo da ugodno žive na lažima.

04. april 2016.

Londonski Guardian objavio je svoj spin iz pregleda o curenju dokumenata o poslovanju preko ofšor računa 600 lica iz 42 države, akcentujući da se u njima pominje i ćerka ruskog predsednika Vladimira Putina.  

Do dokumenata je, inače, došao nemački dnevni list Süddeutsche Zeitung i nije ih objavio, već ih je podelio sa nevladinom organizacijom Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (International Consortium of Investigative Journalists, ICIJ), u okviru Projekta izveštavanja o organizovanom kriminalu i korupciji (Organized Crime and Corruption Reporting Project, OCCRP). Kao sponzori projekta označeni su: Open Society (organizacija Džordža Soroša), USAID (američka vladina organizacija, eksponirana u obaranju vlada širom sveta) i Švajcarsko-rumunski program saradnje (sredstva alocirana Rumuniji u okviru švajcarskih finansijskih priloga). 

Materijal je dostavljen novinarima nakon notornog temeljnog čišćenja. Na listi nema: bogatih šefova zapadnih korporacija koji svuda izbegavaju poreze,; Luksemburga, u kome evropski političari sklanjaju pare; lidera zapadnih vlada. Prilično je notorna ideja da se priča o korupciji prebaci na navodne "diktatore", odnosno političare nad kojima bi globalni establišment da ostvaruje kontrolu, koji objektivno ne kontrolišu ofšor finansijski sistem (čak i ako ga koriste za pranje novca), kao i to da se radi o iznosu koji predstavlja značajan deo ukupnog pranja novca.

Guardian, kome su dokumenta data na objavljivanje, nije čak dopustio komentare na svojim onlajn stranama. Treba zapamtiti "izveštački" tim ovog globalističkog pamfleta, koji čak nije ispoštovao osnovno pravilo novinarstva, da čuje drugu stranu: Juliette Garside, Luke Harding, Holly Watt, David Pegg, Helena Bengtsson, Simon Bowers, Owen Gibson and Nick Hopkins.

Utisak je da se, ipak, radi o površno izvedenoj legendiranoj operaciji propagandnih pučeva, kojima smo svedoci skoro svakog meseca, u kojoj su su novinari samo megafon bez mozga. Premijer Velike Britanije, najveće svetske ofšor destinacije, u svom obraćanju u Singapuru, 2015. godine, istakao je da "korumpirani, kriminalci i perači novca" koriste anonimne kompanijske strukture i vlada nastoji da učini nešto tim povodom, da uspostavi centralni registar korisnika ofšor kompanija. Rezulta, obaveštajnog provizorijuma, koji ne razlikuje pranje novca od redovnog poslovanja ili prevazilaženja finansijskih ograničenja iz država koje nemaju pristup finansijskim tržištima, je plasiranje javnosti poluinformacija i dezinformacija, što je odmah primećeno u više novina, portala, i blogova, ali i od strane analitičkih institucija i logika trača je brzo raskrinkana.

Anglo-saksonski obaveštajni establišment još jednom se potvrđuje kao gomila lažljivih, pokvarenih i obesnih smutljivaca, a njihovi nvo i novinarski satrapi, kao beščasni, nedoklepani i beskarakterni. Ove spodobe, kao i njihove političke nalogodavce, očigledno ne interesuje istina ni informisanje javnosti, oni bi samo da ugodno žive na lažima, obmanama i prevarama i ne biraju sredstva. Ničija nije gorela do zore, pa neće ni njihova. To bi trebalo da imaju na umu domaći prepisivači, kada besmislice prenose nekritički, trujući narod podlostima ovakvih aktuelnih globalnih gospodara.

 

Slika: iosphere , freedigitalphotos.net

Širite dalje

Uključite se u raspravu