Fokus

Ne vidi se kraj bliskoistočnom haosu

/en/file/show/Images/Fokus/dahlan_liberman.jpg

Emiratski portal je objavio da su mu američki izvori potvrdili da su se u kampovima, koje na okupiranoj palestinskoj teritoriji vodi izraelska vojska obučavali plaćenici, koje je finansirao Abu Dabi, a nadzirao Palestinac, za napad na Jemen, koji predvodi Saudijska Arabija. Ova vest pokrenula je šire spekulacije.

Saudijska Arabija (KSA) i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) su, 17. septembra, pokrenuli novu ofanzivu na Hodeidu, u Jemenu. Dva dana kasnije, portal iz Dubaija je objavio, pozivajući se na „izvore bliske obaveštajnom komitetu američkog Kongresa“, da „u napadu učestvuju stotine plaćenika, koji su prošli obuku u Izraelu“ i da su „američki izvori potvrdili da je dovođenje plaćenika... u kampove koje je vodila izraelska vojska u pustinji Negev, na okupiranoj palestinskoj teritoriji, nadgledao Mohamed Dahlan, savetnik za bezbednost krunskog princa Abu Dabija“. Ova vest pokrenula je spekulacije na portalima.
Prikriveno učešće Izraela
Početkom napada na Jemen, u maju 2015. godine, u ambasadi KSA u Sani, nađeno je izraelsko oružje, a iz zaplenjenih dokumenata se saznalo da su SAD htele vojnu bazu blizu moreuza Bab al-Mandab da se osigura bezbednost Izraela. To ukazuje na motiv za podršku SAD i Izraela koaliciji KSA i UAE. Konačno, u avgustu 2018, premijer Izraela je izjavio da bi razmotrio slanje vojske u Jemen na strani koalicije oko KSA, ukoliko bi jemenski Huti ostvarili kontrolu nad moreuzom Bab al-Mandab, koji je strateški za prolaz saudijske naftu i za trgovinu Crvenim morem. Ujedinjene nacije su upozorile da bi poremećaj snabdevanja preko luke Hodeida "mogao dovesti do gladi neviđenih razmera", ali moguća humanitarna katastrofa ne brine Izrael, ni inicijatora agresije, saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana (MbS), koji je vojnom vrhu poručio da ne brinu o međunarodnim kritikama, jer "želimo da se njihova deca, žene, čak i muškarci tresu na pomen Saudijske Arabije“.
Nova strateška igra na Bliskom istoku
Mediji prenose da su se, pre stupanja Trampa na dužnost, visoki funkcioneri Izraela i UAE tajno sastali na Kipru, navodno povodom nuklearnog sporazuma Irana sa G5+1. O tome i o razgovorima uticajnih lica iz UAE i Izraela, američke obaveštajne agencije su saznale na kraju mandata Obame. Sa novom administracijom u izgledu, Netanjahu i Mohamed bin Zajed al Nahjan (MbZ), krunski princ najuticajnijeg emirata UAE, upustili su se u promovisanje nove bliskoistočne dinamike. Netanjahu i ambasador Izraela u SAD, Ron Dermer su se, 25 septembra 2016, sastali sa kandidatom Trampom, njegovim zetom Džaredom Kušnerom i savetnikom Stivom Benonom, u penthausu Tramp kule u Njujorku. Benon je kasnije rekao da se u toj sobi "začela klica ideje” o savezu zalivskih država protiv Irana. MbZ se, 15. decembra 2016, sastao sa Kušnerom i Benonom i savetnikom za nacionalnu bezbednost Majkom Flinom. Taj sastanak nije održan u Tramp kuli već, kako bi izmakao pažnji, u hotelu „Four Seasons“ i takođe nije bio prijavljen Obaminoj vladi. Prepreka za povezivanje UAE i saudijskog krunskog princa sa Izraelom protiv Irana je palestinsko pitanje. MbS je američkim gostu u Rijadu, 2017, rekao: „ja ću isporučiti Palestince i on (Tramp) Izraelce.” Tu ideju, Trampov ambasador u Izraelu, Dejvid Fridman je nazvao „pogodba stečajnog tipa“ za Palestince, u smislu likvidacije njihovih prava.
Kontakti između UAE i Izraela datiraju od 1990.-tih, kada je MbZ želeo da kupi američke avione. Tada je zatražio od bivše službenice administracije Džordža Buša mlađeg, Sandre Čarls, koja je tada radila za njega, da prenese poruku o mogućem susretu UAE i Izraela. Njena firma pomogla je Džamalu al Suvaidiju, emiratskom naučniku koji je, uz podršku vlasti, osnivao Emiratski centar za strateške studije, koji je postao sredstvo za kontakte sa Izraelom. Čarls je kasnije dogovorila neformalni sastanak Suvaidija i izraelskog diplomate Džeremija Isakarofa. Nakon toga, premijer Izraela Jicak Rabin se nije protivio prodaji borbenih aviona UAE. Uz blagoslov MbZ, Suvaidi je počeo da dovodi uticajne američke Jevreje u Abu Dabi. Zamenik šefa ogranka Islamskog pokreta u Izraelu, Šejk Kamal al Kaiib upozorio je da palestinski biznismen povezan sa Dahlanom planira da kupuje nekretnine u Jerusalimu u ime emiratskog biznismena povezanog sa MbZ i da će one verovatno završiti u rukama Izraela. U intervjuu za Al Jazeera je rekao da je imovina oko Jerusalima koju su, tokom izraelskog napada na Gazu, 2014, kupili državljani Emirata završila sa izraelskim naseljima. Dahlan je to demantovao i najavio tužbu protiv al Katiba i Al Jazeera, uz opasku da se oni koji upravljaju Al Jazeera-om "provode u hotelima Tel Avivu i Jerusalimu pod pokroviteljstvom vladara Katara.” Dahlan je, inače, slovi za centralnu ličnost američke zavere da se opremi i obuči formacija kaja bi svrgla Hamas posle izborne pobede u Gazi 2006. godine (predsednik Buš ga je pominjao kao "naš čovek"), koju su finansirali UAE. Plan nije uspeo i, u junu 2007, Dahlana i njegove borce Hamas je proterao. Od tada živi u Abu Dabiju, a održava veze sa ministrom odbrane Izraela, Avigrom Libermanom.
Procep u američkom političkom establišmentu
Obamina administracija je Izraelu pružala ogromnu vojnu i obaveštajnu podršku Izraelu, blokirala je u Savetu bezbednosti UN rezoluciju kojom se osuđuje izgradnja jevrejskih naselja i suprotstavila se naporima Palestinaca da se pridruže Međunarodnom krivičnom sudu. Vremenom, Obama i njegovi savetnici su zaključili da Netanjahu samo glumi interes za rešenje. Tokom drugog mandata, Obamini savetnici nisu krili sumnju da Netanjahu, preteći upotrebom sile protiv Irana, nastoji da navede SAD na tvrd stav i uvuče u pokretanje udara. Kada je Netanjahu, u proleće 2015, osudio nuklearni sporazum sa Iranom u Kongresu SAD, bio je kraj glume. Sporazum iz Osla je držao nadu Palestinaca da će dobiti državu sa Gazom, Zapadnom obalom i delom Istočnog Jerusalima kao glavnim gradom, ali posle izgradnje jevrejskih naselja, druge intifade i nestabilnosti, poverenje je urušeno. Kad je američki državni sekretar Džon Keri predočio mape koje je Stejt department pripremio i američke obaveštajne agencije potvrdile, zaključak je bio da se ne ide ka rešenju sa dve države. To je postalo očito krajem septembra 2016, posle sahrane Šimona Peresa, kada Abasa koji je prisustvovao sahrani, ni jedan od izraelskih lidera nije uvažio, a Obama je tek po povratku saznao da je Izrael odobrio izgradnju novog naselja na Zapadnoj obali.
Izraelci su imali veze sa porodicom Trump. Netanjahu je prijatelj Čarlsa Kušnera, oca Trampovog zeta, Džareda. Kušnerovi, ortodoksni Jevreji, koji su se obogatili trgovinom nekretninama i veliki donatori za izraelske ciljeve i dobrotvorne organizacije, uključujući i naselje Bejt El na Zapadnoj obali. Netanjahu je ponekad dolazio kod Džareda Kušnera kući. Ovi odnosi su se isplatili krajem decembra 2016, kada je Egipat počeo da dostavlja članicama Saveta bezbednosti nacrt rezolucije protiv izgradnje naselja na okupiranoj teritoriji. Obamini savetnici su smatrali da je taj nacrt simboličan, ali se Netanjahu ponašao kao da je Izrael u opasnosti. Izraelski ambasador je pozvao Kušnera i i zatražio pomoć prelaznog tima, što je bilo drsko, jer novoizabrani predsednik deluje tek kad stupi na dužnost. Izraelci su ubedili Trumpov krug, koji nije bio pripremljen (Flin je imao samo telefon ruskog ambasadora Sergeja Kisljaka, koga je FBI pratio u okviru rutinskog nadzora. Njih dva su kontaktirali tokom tranzicije, što je postalo predmet istrage o ruskom mešanju). Egipat je povukao sponzorstvo rezolucije, ali su četiri stalne članice Saveta bezbednosti izgurale glasanje. Obama se uzdržao i rezolucija je usvojena. Po inauguraciji Trumpa, Dermer i izraelski zvaničnici su dostavili Beloj kući dokumentaciju o ulozi službenika Obamine administracije u rezoluciji, a neke izveštaje su predočili obaveštajnim kanalima (Izraelci su tvrdili da nisu tajno prikupljali podatke u SAD). Posle Obame, Netanjahu je mogao da se usmeri da Trumpov tim prihvati njegovu strategiju na Bliskom istoku: manji fokus na palestinsko pitanje i savez protiv Irana, koji podržava Hezbolah u Libanu i Hamas u Gazi i koristi američke propuste u Iraku i Siriji. Izraelske diplomate su tražile i neformalne kanale ka Trumpu. Kada je, u martu 2016, Džordž Papadopoulos postao savetnik za spoljnu politiku u Trampovom timu, izraelski diplomata je s njim razgovarao o prioritetima spoljne politike Trampa, koje je preneo Jerusalimu. Izraelski diplomata mu je pomogao i da stupi u kontakt sa službenikom ambasade Australije, koji je dogovorio sastanak Papadopulosa i visokog komesara Australije u Britaniji, Aleksandra Daunera. Papadopulos je Dauneru rekao da je čuo da Rusija ima "prljavštinu" o Klintonovoj, što je postao povod za sumnju u saradnju Trampove kampanje i Rusije.
Pristup Trampovom timu imao je ambasador UAE, Jusef Al Otaiba. Njega je, tokom kampanje, sa Kušnerom upoznao Tomas Barak, libansko-američki milijarder koji je prikupljao novac za Trumpa. Barak je znao da Kušner sarađuje sa Dermerom i smatrao je da treba da čuje i gledište Zalivske arapske zemlje. Otaibin šef, MbZ, kao i Netanjahu, smatra Iran glavnom pretnjom. MbZ je želeo da Trumpovi savetnici znaju da su on i MbS posvećeni saradnji sa novom administracijom da se potisne uticaj Irana. U ovoj strateškoj igri, ključni arapski igrač, MbZ, okružen mračnom mrežom, od kojih mnogi dele njegovu mržnju prema Iranu, započeo je krajem 2016. kampanju protiv Irana. Pre Trampove inauguracije, njegov savetnik Džordž Nejder je pomogao da se u odmaralištu krunskog princa na Sejšelima sastanu Erik Prins, osnivač Blackwater-a blizak Trampu i Kiril Dimitrijev, šef ruskog fonda i blizak Putinu. Poremećaj u Beloj kući stvorio je prostor saradnika MBZ-a i Banona da guraju ideju pritiska na Teheran. Ovo je privuklo pažnju Roberta Mjulera. MbZ, MbS i Netanjahu udružili su se da privuku i ruskog predsednika Putina, investiranjem milijardi dolara u rusku privredu. Računali su da bi Putin mogao biti ključni za povlečenje iranske vojske iz Sirije, što je bio cilj i Trampa i njegovog tima.“
Strategije oko palestinskog pitanja
Mohamed Dahlan je poznat po prikupljanju sredstava od lidera zalivskih država za Palestince iz Gaze i Zapadne obale u izbegličkim kampovima. Njegovi saradnici su ponosni kako šarmira emire, prinčeve i naftne tajkune u zalivskim entitetima i obezbeđuje pomoć svojim ljudima. Lojalisti palestinskog predsednika Mahmuta Abasa tvrde da je njegovo prikupljanje sredstava za izbegličke kampove osmišljeno da ojača položaj Dahlana injegove garniture.“[https://goo.gl/eL9t9N]
Posle 7 decenija palestinske krize, od Evrope do Novog Zelanda počinje distanciranje od Izraela, dok arapske zemlje zaliva, poput UAE, idu u suprotnom smeru. UAE je učestvovala u vojnoj vežbi Inhios 2017, zajedno ca Grčkom, Italijom, SAD i Izraelom. Izrael je, 2015. godine, osnovao diplomatsku misiju pri Međunarodnoj agenciji za obnovljivu energiju (IRENA), sa sedištem u Abu Dabiju. Prethodno je, 2009, podržao kandidaturu UAE naspram Nemačke, za sedište IRENA. Malo je verovatno da se ova misija neće uključiti u aktivnosti nevezane za IRENA i služiti za političku komunikaciju između dve zemlje. S obzirom na to da Izrael špijunira svog najvećeg saveznika, sigurno je da izraelska misija u Abu Dabiju neće libiti da obezbedi podršku agentima Mosada. Prema izveštaju iz 2012. godine, Uprava za kritičnu infrastrukturu UAE zaključila je ugovore sa nekoliko izraelskih firmi. Među njima je posao vredan 800 miliona dolara sa švajcarskom firmom AGT, izraelskog biznismena Matija Kočavija, na instalaciji sistema nadzora „Sokolovo oko“, za zaštitu strateške infrastrukture i naftnih polja UAE. Veruje se da se tajne veze UAE sa Izraelom održavaju uz pomoć Dahlana, koga mnogi sumnjiče za korupciju i rad za Izrael, a posebno stoga što ga Liberman forsira u odnosu na Abasa. UAE, za sada, sa Izraelom rade indirektno, kako bi izbegli kritiku javnosti koja podržava Palestince, ali čini se i šalje o normalizaciji“.

Širite dalje

Uključite se u raspravu