Fokus

Scenaristi balkanskih muka

Kome nije jasno ko i zašto podriva političku stabilnost na Balkanu zaslužuje sve posledice podrivanja. Gore od toga zaslužuju samo oni koji bezočno podizanje uloga u balkanskoj partiji racionalizuju kao nužnu posledicu isključivo unutrašnjih slabosti.

četvrtak, 27. april 2017.

O eksplozivnoj političkoj situaciji na Balkanu ispisani su i ispričani traktati. Novinari, analitičari, teoretičari, političari i ini, objektivni i subjektivni, učeni i nedoučeni, racionalizuju političko ludilo, kao neminovnu posledicu nasleđenih unutrašnjih slabosti demokratskog kapaciteta društva.                                                    

U tom kontekstu, sve učestalije se plasira diskurs po kome Rusija nastoji da podrije te krhke demokratije, a da „spas“ predstavlja NATO, kao a priori neupitni bastion demokratije.                                                                                             

Proleća 2017, Crna Gora je, bez izjašnjavanja svojih građana, postala članica NATO, u Bugarskoj je na izborima najviše glasova dobio pro-NATO kandidat, u Makedoniji snage bliskije NATO i EU uzdrmale ustavni poredak radi osvajanja vlasti, a u Rumuniji se desio štrajk protiv raširene korupcije.                                 

Ispostavilo se da u balkanskoj političkoj partiji ulog podižu tvorevine, čija je demokratičnost osvedočena u praksi širom sveta, uključujući u Srbiji. Kako je i Srbija figura u toj partiji, ne bi trebalo olako zanemariti detalje koji  ukazuju šta možemo očekivati u i od okruženja.                                                          

Premijer Albanije, Edi Rama, na konferenciji za štampu u prisustvu crnogorskog premijera Duška Markovića, posle zajedničke sednice vlada dve države, 3 aprila 2017. godine,se pohvalio: „Albanija je učinila najbolje što može kako bi Crna Gora postala NATO članica. Tako, sva linija obale Jonskog i Jadranskog mora postaje NATO zona.”                                            

Predsednik Komiteta za oružane snage američkog Senata, Džon Mekejn, prilikom posete Crnoj Gori, 12. aprila 2017, otvoreno je objasnio razloge za uvlačenje našeg suseda u NATO: „Pristupanje Crne Gore NATO-u je vitalno za zajedničke napore zapadnih saveznika da se odupru Rusiji… Postoje  dokazi da Rusi pokušavaju da podriju demokratske procese u drugim delovima sveta”. 

Aprila 2017, sporazum o učešću u vladi sa pro-NATO i pro-EU listom Gerb, Bojka Borisova je postigla bugarska ultra-nacionalistička partija Ataka, koja se zalaže za aneksiju delova Srbije naseljene Bugarima.  U koaliciji sa Atakom („Patrioti“) je i VMRO, poznata kao organizator okupljanja, na kojima je jedna od parola „Granica sa Hrvatskom, po pet Srba na nož“.

O post-izbornoj situaciji u Makedoniji i naporima da se formira makedonska vlada, lideri makedonskih partija etničkihAlbanaca su održali sastanak sa premijerom susedne Albanije. Nakon sastanka, Edi Rama je na svom nalogu postavio fotografiju, provokativno naslovljenu „Bratski“.

Predsednik Komiteta za oružane snage američkog Senata, inače poznati lobista, se, 3. februara 2017, oglasio povodom protesta protiv korupcije u Bukureštu: “Rumunija je odan NATO saveznik sa skoro 600 vojnika u Avganistanu i domaćin jedne od naših kritičnih lokacija protiv raketne odbrane… Sa stalno rastućom pretnjom za demokratiju od Rusije i njenih satelita, Rumunija ne može da sebi priušti da se povlači u borbi protiv korupcije.”

Predsednik senatskog Komiteta za oružane snage, Mekejn, je tokom zvanične posete Balkanu, u Tirani , 15. aprila 2017, prisustvovao skupu terorističke organizacije Narodni mudžahedini, kome se obratio rečima: “Vi ste stajali, borili se i žrtvovali svoju slobodu, za pravo da živite slobodno, za pravo da odredite svoju budućnost”.

Nema sumnje da političko zamešateljstvo na Balkanu ima organizovan oblik. U krajnjoj liniji, ono je formalno usvojeno na skupu šefova država i vlada Severno-atlantskog Saveta,  8. novembra 1991, koji su usvojili Rimsku deklaraciju o miru i saradnji, kojoj u članu 3 (Nova bezbednosna arhitektura) proklamuju da u „novoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi, „NATO, OEBS, Evropske zajednice, zapadna EU i Savet Evrope dopunjuju jedna drugu“. 

Nesumnjivi lider te "arhitekture" su SAD. Trenutno, SAD imaju oružane snage stacionirane desetini država i aktivno angažovane u Iraku, Siriji, Libiji i Jemenu, uz povremena dejstva u Pakistanu i Avganistanu. Uz to, SAD insistiraju na svojoj ulozi zaštitnika ostalih 28 NATO država. Sve to je ozbiljna finansijska obaveza za SAD, koje već imaju deficit od 22 triliona dolara. U neku ruku, situacija je nalik na izraženu militantnost predsednika Komiteta za oružane snage te zemlje, nepriličnu za njegovo poodmaklu životnu dob.                                                                               

Ostaje pitanje kakve ljudske osobine moraju da imaju balkanski političari koji su spremni da na štetu svojih naroda i u interesu manjine ignorišu ovo, prilično notorno stanje stvari? Izuzetak, u tom smislu, predstavlja Edi Rama, koji bar od svoje subverzivne delatnosti u regionu, očekuje podršku za širenje uticaja i možda ujedinjenje svoje etničke grupe, trenutno nastanjene u tri države regiona.         

Politički oportunizam, bolje od analize, objašnjava primer vrednosnog profila uspešnog političara u drugom regionu izloženom nasrtaju militantnih "demokrata". Ambasador Azerbejdžana u SAD, inače već treći mandat diplomata u toj zemlji, Elin Sulejmanov, u izlaganju na godišnjem skupu Američko-izraelskog komiteta za javne poslove (AIPAC), u Vašingtonu, 27. marta 2017, izneo je da "u kontekstu aktuelnih složenih geopolitičkih procesa postoji posebna potreba za strateškim pristupom SAD Južnom Kavkazu, na temelju dugoročnih interesa“. U martu 2017, Sulejmanov je, u intervjuu za Jewish post, čak ustvrdio da se na zapadu Rusije napadaju Jevreje koji beže u (njima prijateljski) muslimanski Azerbejdžan. Konačno, ovaj "diplomata", za izraelski Jerusalim Post, od 15. aprila 2017, izjavljuje da „Azerbejdžan u potpunosti podržava održavanje samita pod vođstvom SAD, između Izraela, arapskih monarhija Persijskog zaliva i lidera država Levanta… i Baku, kao snažan saveznik Tel Aviva i sa diplomatskim vezama širom muslimanskog sveta, sebe vidi kao glas podsticaja".

Kome nije jasno ko i zašto podriva političku stabilnost na Balkanu zaslužuje sve posledice podrivanja. Gore od toga zaslužuju samo oni koji bezočno podizanje uloga u balkanskoj partiji racionalizuju kao nužnu posledicu isključivo unutrašnjih slabosti.

Širite dalje

Uključite se u raspravu