Kolumne

Napredak, ali u kom smeru

Građani svake male države moraju biti impresionirani mogućnostima velike sile koja na njihovu državu ima snažan uticaj. Međutim, to ne bi smeo biti jedini osnov za donošenje odluka. Domet sile nije neograničen i nekritičko povođenje za njom ne mora nužno biti zasnovano na racionalnim razlozima.

28. mart 2015.

Građani svake male države moraju biti impresionirani mogućnostima velike sile koja na njihovu državu ima snažan uticaj. Međutim, to ne bi smeo biti jedini osnov za donošenje odluka. Domet sile nije neograničen i nekritičko povođenje za njom ne mora nužno biti zasnovano na racionalnim razlozima.

Naši "partneri", Sjedinjene Američke Države i Evropska Unija, zagorčali su nam život samovoljno zabranjujući izgradnju gasovoda "Južni tok" koji je trebalo da nam obezbedi energetsku stabilnost. Mala i siromašna Srbija možda ne može donositi odluke velikog formata, ali to ne znači da u svom sistemu odlučivanja treba apstrahovati sve činioce koji utiču na njen ukupni položaj.

Trenutno, na položaj Srbije snažan uticaj ima politika SAD-a, kao i želja za što bržu integraciju u EU koju je američki ambasador u Srbiji ocenio kao "pokušavanje da se ugura u ekonomsko okruženje Evrope gde nema istinskog rasta, a opterećuju ga i ukrajinska i grčka kriza".

Kad već moramo da trpimo pritisak SAD-a, trebalo bi imati u vidu koji su im interesi. Ovo posebno stoga što u poslednje vreme ciljevi spoljne politike SAD-a obuhvataju demonstraciju vojnih sposobnosti NATO (trenutno duž granica Ruske Federacije), instaliranje marionetskih vlada i njihovo ojačavanje finansijskom i vojnom pomoći (kao u Ukrajini), podršku režimima za koje imaju interes da državne obveznice izdaju na osnovu podloge i kredita SAD (poput ukrajinskom), kao i održavanje hegemonije unilateralnim vojnim akcijama širom sveta po slobodnoj volji Vašingtona (što konstantno rade).

Dokument „Strategija nacionalne bezbednosti za 2015“ SAD, objavljena 2. februara 2015. godine, precizira stav američke administracije o glavnim pretnjama i načinima i sredstvima koja će biti korišćena da se sa njima suoče.

Za Republiku Srbiju trebalo bi da bude interesantno opažanje koje je, tim povodom, objavio Savet za bezbednost Ruske Federacije, u dokumentu „O strategiji nacionalne bezbednosti SAD-a“:
    „Strategija naglašava želju SAD da nastavi sa formiranjem novog globalnog ekonomskog poretka. Posebno mesto u ovom poretku trebalo bi da zauzme Trans-pacifičko partnerstvo i trans-atlantsko trgovinsko i investiciono partnerstvo koje će SAD-u omogućiti centralno mesto u zonama slobodne trgovine, koje obuhvataju dve trećine svetske ekonomije.
    Oružane snage se smatraju za osnovu nacionalne bezbednosti SAD i vojna dominacija se smatra glavnim činiocem američkog liderstva u svetu. Održava se kontinuitet planova o korišćenju vojne sile unilateralno i bilo gde u svetu, kao i zadržava vojno prisustvo u inostranstvu...
    Značajni napori SAD-a i njenih saveznika biće usmereni na formiranje anti-ruske politike u državama sa kojima je Rusija uspostavila partnerske odnose, kao i da se smanji ruski uticaj u državama bivšeg Sovjetskog Saveza.
    Nastavak politike očuvanja globalne dominacije SAD-a, uvećanje borbenih sposobnosti NATO-a, kao i jačanje američkog vojnog prisustva u azijsko-pacifičkom regionu. Vojna sila će i dalje biti smatrana kao primarno sredstvo obezbeđenja nacionalne bezbednosti i interesa SAD-a.
    Sve raširenije uklanjanje režima koji nisu po volji SAD-a zahteva naprednu tehnologiju „obojenih revolucija“ uz visoku mogućnost njihove primene vezano za Rusiju.
    Stoga, strategija je razvijena na osnovu američke izuzetnosti, prava da preduzimaju jednostrane akcije da zaštite i promovišu interese SAD-a u svetu i nosi aktivni anti-ruski naboj.“

Ruski Savet za bezbednost zaključuje da će, na dugi rok, Sjedinjene Države, u saradnji sa svojim saveznicima, nastaviti politiku političke i ekonomske izolacije Rusije, uključujući njene sposobnosti da izvozi energiju i zamene svih tržišta vojnih industrije, pri čemu će otežavati proizvodnju visoko tehnoloških proizvoda u Rusiji.

Nije teško zaključiti da Kremlj procenjuje da će Zapad nastaviti da nameće ograničenja na izvoz nafte i gasa iz Rusije. Tako nešto nesumnjivo je od intersa za Srbiju, ali nam ujedno ukazuje i da će SAD, a pod njenim uticajem i evropske marionete predvođene Velikom Britanijom, nastojati da u Srbiji podstaknu antagonizam protiv Rusije.

Mi se možemo povinovati, ili ne povinovati, ali bi prethodno trebalo objektivno razmotriti i neke druge indikatore, osim gole sile. Za adekvatnu percepciju situacije, valja imati na umu rezultate dosadašnjih nastojanja da se na geopolitičkoj sceni, kako Zapad voli da predstavi, „izoluje Putin“ (u nadi da će to dovesti do promene vlasti u toj državi): danas, ruski bombarderi nataču gorivo  u bivšim vojnim bazama SAD-a po svetu; Rusija pregovara o evroazijskoj monetarnoj uniji, kao i iskustvo sa širokim prihvatanjem kineske Azijske razvojne investicione banke. Ti rezultati ukazuju da su u perspektivnijem delu sveta, koji svoju dobrobit ne zasniva na hegemoniji, faktički izolovanije - SAD.

Srbija je, u takvoj situaciji, da je u mnogim segmentima ograničena, ali to ne znači da treba da bude ograničena umno i duhom. Svaki dogovor koji se apologetski prihvati po nalogu moćog prekookeanskog okupatora, bez realnog interesa naše zemlje u osnovi, ima za cilj samo hegemoniju i guranje Srbije u sukob sa jednom od, uz Kinu, najperspektivnijih država današnjice.

Srbija preko luke Prahovo ima izlaz u međunarodne teritorijalne vode i otvorenu plovidbu do Crnog mora i ne može biti vezana kao obična kontinentalna zemlja. Ono što mi hoćemo i na čemu radimo, mora se dogoditi. Pitanje je da li nam oni koji su spremni da nam otmu teritorije, ostave bez energenata i guraju u sukobe koji nisu naši mogu ujedno biti i partneri? Protiv njih, možda, ne možemo biti otvoreno, ali s obzirom da oni ne propuštaju priliku da nam nameću stvari koje su redovno na štetu interesa naše države i građana, nije izvesno da sa njima baš moramo.

 

Foto: jesadaphorn/FreeDigitalPhotos.net

Širite dalje

Uključite se u raspravu