/rs/file/show/Images/header-and-footer/header-ispis-srp.png
 

Radovi

Ne ide lepi stari i mirna deca

Čini se da je danas među mladima sve manje energije za promenama, a da je to posledica ustrojavanja društvenih sistema koji ih potčinjavaju i/ili u njima lome duh otpora dominaciji.

03. februar 2015. godine

Svet ide napred tako što se stvari menjaju, a energiju svim tendencijama za promenu tradicionalno daju mladi. Čini se da je danas među mladima sve manje energije za promenama, a da je to posledica ustrojavanja društvenih sistema koji ih potčinjavaju i/ili u njima lome duh otpora dominaciji.

Mladi su se, izgleda, više od starijih pomirili sa idejom da ekonomski i politički sistem, koji je potpuno pod kontrolom birokratizovanih, partitokratskih ili korporativnih interesa, može potpuno da ih obmane i osećaju se bespomoćni da bilo šta urade tim povodom.

U jednom istraživanju, na pitanje: "Da li mislite da će sistem socijalnog osiguranja biti u mogućnosti da vam plaća naknade kada odete u penziju?", 76% ispitanika od 18 do 34 godine starosti odgovorilo je: 'ne'. Uprkos tome, među njima je bio mali broj onih koji se okupljaju oko zahteva da se sistem socijalnog osiguranja uredi pravednim oporezivanjem bogatih. Očigledno, mladi prihvataju da im se za socijalno osiguranje odbja više novca, iako ne veruju da će od toga jednog dana primati nadoknade. Savremeno društvo je uspelo da podjarmi prirodnu buntovnost kod mladih, čak i suprotno njihovim interesima.

U meritokratskom periodu, tokom 1970-ih, razvoj intelektualne konkurencije diktirao je potrebu da javni univerziteti budu pristupačni. Danas, finansijski teret obrazovanja većine rezultira velikim studentskim (porodičnim) dugom, a strah koji se tako stvara, postao je pacifikujuća sila. Ta vrsta prepreka ne pogađa kako mlade iz porodica sa niskim ekonomskim statusom, tako i srednji sloj koji živi izvan univerzitetskih centara.

Dugovi po osnovu troškova studiranja dolaze u periodu života kada bi trebalo da bude lako da se odupre vlasti, jer još uvek nema porodičnih obaveza. Umesto toga, mladi se suočavaju sa cenom otpora autoritetu vlasti, u vidu straha od gubitka posla i nemogućnosti da otplaćuju stalno rastući dug. To rezultira začaranim krugom, u kome dug utiče na smirivanje aktivizma, a posledična politička pasivnost čini verovatnijim da će i studenti prihvatati dug kao normalan sastavni deo života.

Erih From je 1955. godine napisao: "Danas funkcija psihijatrije, psihologije i psihoanalize preti da postane sredstvo u manipulacije čoveka." Sve autoritarnija psihijatrija patologizovala je nepodvrgavanje, između ostalog i prošenjem dijagnostičog dijapazona navodnim mentalnim poremećajm kod dece i tinejdžere u vidu "poremećaja protivljenja i odbijanja" (ODD). "Simptomi" ODD uključuju: često aktivno suprotstavljanje ili odbijanje da se povinuje zahtevima odraslih ili pravilima, čestu raspravu sa odraslima, ili često namerno iritiranje drugih ljude. Ko god ima svoju decu, ili je bio stvarno mlad, zna da je tako moguće opisati većinu dece.

Deca se školuju za poslušnost, ne i za demokratiju. Škole ih uče kako da slušaju naređenja. U njima rade mnogi humani i brižni ljudi, ali apstraktna logika institucije poništava njihove individualne doprinose.

Glavni cilj nastave postao je socijalizuja učenika, u smislu da budu pasivni, da prihvataju da drugi upravljaju njihovim životima, da slede naređenja, da ozbiljno shvataju nagrade i kazne nametnutih autoriteta, da se pretvaraju da im je stalo do stvari do kojih im nije stalo i da su nemoćni da utiču na sopstvenu situaciju. Škola uči da je isključivo učtivo iznošenje zabrinutosti "moralno i zrelo", a to podrazumeva bespogovorno povinovanje postojećem i usađivanje svesti da se ne postupa na način koji izaziva razmirice.

Obrazovne politike, instalirane kroz projekte poput "ni jedno zanemareno dete", ili "trka do vrha", predstavljaju razvoj tiranije standardizovanog-testiranja, koje je zasnovano na stvaranju straha. Strah tera učenika i nastavnike da se fokusiraju na zahteve tvoraca testova. Pri tome, njima se potire radoznalost, kritičko razmišljanje, ispitivanje autoriteta, kao i preispitivanje i otpor nelegitimnom autoritetu. Školski sistem ne procenjuje delotvornost nastavnika na osnovu kriterijumima da li inspiriše učenike da budu radoznali, pročitajtu više, uče samostalno, uživaju misleći kritički, preispituju vlast, ili osporavaju nelegitimni autoritet.

Društvo se navodi u uverenje da odbojnost prema školi predstavlja izraz odbojnosti prema obrazovanju, te da je sramota ozbiljno shvatati obrazovanje, a ne školovanje. Da li treba imati diplomu da bi se izrazio lični stav ili mišljenje i da li se mora pohađati škola da bi se čitalo. Кroz istoriju mnogi su primeri pojedinaca koji se mogu okvalufikovati kao "obični čovek" koji su se borlio za ono u šta su verovali, bez obrazovanja, i uspeli u svojim nastojanjima.

Živimo u dobu uobičajenosti nadzora i mladi se rađaju u takvom okruženju. Oni prihvataju birokratizovani partitokratski i korporatokratski nadzor, jer je to postalo rutina u njihovim životima. Roditelji skeniraju sajtove svoje dece i, poput poslodavaca, prate njihove Facebook stranice. Neki roditelji koriste GPS u mobilnim telefonima dece da prate njihovo kretanje, a neki idu tako daleko da postavljaju kamere po kući. Mnogi tinejdžeri gube samopouzdanje zbog činjenice da su konstantno pod prismotrom. Kako mogu pokrenuti demokratski pokret izvan vidokruga vlasti oni koji kao mladi nisu imali odvažnost čak ni da prirede kućnu-zabavu kada su im roditelji nisu kod kuće?

U doba tehnologije, deca imaju pristup televiziji, kao i kompjuterima, mobilnim telefonima i tehnologijama koje mogu da pristupe medijima. Mnogi ističu kontrolu sadržaja od strane korporativnih medija, ali primarni problem da je sama televizija postala sredstvo pacifikacije.

Televizijski program zasnovan na gajenju strahova, u sve autoritarnijem društvu ima funkciju da drži ljude u međusobnom strahu i nepoverenju. Ona izoluje pojedinca, da bi sprečila njihovo udruživanje. Takođe, televizija usporava rad mozga i otežava kritičko razmišljanje. Jedini oblik potencije koji mladi mogu da iskuse postale su video igrice. Iako, kako istraživanja pokazuju, njihovo igranje nije "otupljujuće" kao gledanje televizije, takva "virtuelna potencija" nije realna pretnja nepovredivosti etabliranih autoriteta.

Mladima se nudi fundamentalistički potrošački koncept, uključujući i u duhovnoj sferi, a svaki fundamentalizam zahteva strogu, doslovno tumačenje određenih doktrina, i uski nečije fokus i sprečava kritično razmišljanje.

Fundamentalističko potrošaštvo uništava samopouzdanje. Ono je način razmišljanja i, poput svake dogme, stvara ljude koji se osećaju potpuno zavisni od drugih i samim tim više sklono da prepuste moć odlučivanja vlasti. Kultura fundamentalističkog potrošaštva legitimiše reklamiranje, propagandu i sve vrste manipulacija, uključujući i laži. Kada društvo jednom legitimiše laži i manipulacije, ljudi prestaju da veruju jedan drugom i da uspostavljaju demokratske pokrete.

Ovo nisu jedini aspekti savremene kulture koji obuzdavaju mlade i potiru njihov otpor dominaciji. Čak je prehrambena industrija uspostavlhena tako da doprinosi širenju pojava gojaznosti, depresije i pasivnosti.

Ima li ikakvu nadu društvo koje nastoji da izvrne prirodni red stvari? Dovoljno je setiti se misli Vinstona Čerčila, kome se ne može osporiti konzervativizam: "Ko u mladosti nije levičar taj nema srca, ko u starosti nije konzervtivan taj nema mozga". Bez aktivne i pravde i opšteg napretka željne omladine, kakva je budućnost sveta u kome će zrele žene glumiti devojke, a njihovi vršnjaci mladiće. To ne biva.

Izvori:
- Levine, Bruce, True Activist, 2014
- EQUI-ED, Socijalna dimenzija visokog obrazovanja u Srbiji: Studija zatečenog stanja, 2012.
- http://www.prisonplanet.com/copyright-lawyers-oppose-sopa-%e2%80%a6-and-say-it-won%e2%80%99t-even-work.html
- http://www.prisonplanet.com/corrupt-government-officials-%e2%80%93-many-of-whom-are-atheists-%e2%80%93-use-the-most-extreme-forms-of-religion-to-divide-and-conquer-us.html
- http://www.prisonplanet.com/public-school-is-one-of-the-most-dangerous-places-you-could-possibly-put-your-children.html

Širite dalje

Uključite se u raspravu