Saopštenja

Problem poverenja

Kako naša stvarnost uglavnom ne ide u projektovanom smeru, već na žalost u onom koji uporno najavljuje ozloglašeni Tabloid, kada se teze i navodi kolumnista Tabloida podudaraju sa tvrdnjama relevantnih strukovnih udruženja, o kojima se institucionalno ne raspravlja, teško je olako ih diskvalifikovati tezom da Tabloid "laže".

Sedam trgovačkih lanaca koji posluju u Srbiji sa inostranim kapitalom, ostvarilo je 2,2 milijarde evra prometa na malo, a pet lanaca sa domaćim kapitalom 551 milion evra. Prema tome, trgovački lanci sa inostranim kapitalom preuzeli su promet u Srbiji, isto kao i banke sa inostranim kapitalom, koje su vlasnici skoro 90 odsto bankarskog sistema u Srbiji. Novac naših građana, odlazi u tuđe ruke“[1], zaključuje kolumnista lista Tabloid.

Nedavno je Akademija inženjerskih nauka Srbije objavila svoje zaključke vezano za nameru prodaje Javnog preduzeća Telekom Srbija. Ukratko, u njemu se iznosi sledeće:

I Strateški značaj Telekoma
1. Infrastruktura… u tržišnim uslovima teško može dobiti ravnopravnog konkurenta…
2. Regionalni lider… osim matične kompanije…: 1) 65% 'Telekoma Srpske'…; 2) 83% Моbilnog operatera u Crnoj Gori, Mtel; 3) 100% 'FiberNet' DOO, Podgorica, Crna Gora; 4) 100% Privrednog društva za održavanje i obezbeđivanje objekata i imovine 'Тelus'AD, Beograd, Srbija; 5) 100% kompanije 'TS:NET' B.V., Аmsterdam, Holandija; i 6) 51% Društva za telekomunikacije  'HD-WIN' d.o.o…  paket 'Dunav banke' od 55,78%... na Kosovu i Metohiji… u periodu 2000-2007. godine procenjena šteta iznosila 1,4 milijarde dolara.
3. Zaštita tajnosti telekomunikacionog saobraćaja i nacionalna bezbednost… Prepuštanje kompletne infrastrukturte strancima ugrožava vitalne interese države…
4. Cene, nivo investicija i kvalitet usluga… Kartelizacija tržišta se lako uspostavlja kada dominira mali broj kompanija… Nerealno je očekivati da Srbija može da utiče na cene, nivo investicija i kvalitet usluga, ukoliko proda Telekom, a time i na zaštitu građana.
5. Pristupačnost telekomunikacionih usluga – Ukoliko se Telekom proda, operateri će… biti vođeni samo profitom… u siromašnim opštinama i selima nema ekonomskog smisla…
6. IPTV... Ako se Telekom proda, država neće moći da spreči potpunu kontrolu medijskog sadržaja od strane interesnih grupa…
7. Učešće domaće proizvodnje i usluga kao podrške…”
II Ekonokske posledice prodaje Telekoma
… Prihod Telekom Grupe iznosi oko 12% prihoda u Budžetu Republike Srbije... 2012. je u Centralnoj Evropi (17 zemalja) na 6. mestu po dobiti u oblasti tehnologija, medija i telekomunikacija. Na Dunavskom biznis forumu je proglašen za najvećeg regionalnog investitora 2014. godine...
III. Uticaj prodaje Telekoma na razvoj IKT industrije
1. Broj zaposlenih i otpuštanje…
2. Povezanost investicija i razvoja domaće IKT industrije…
3. Srpska telekomunikaciona industrija…
4. Smanjenje razvoja i prodaje i degradacija obrazovanja u slučaju prodaje…
IV. Zakonska validnost prodaje Telekoma
Po Ustavu i Zakonu o privatizaciji nije moguće prodavati dobra u opštoj upotrebi, a to je svakako infrastruktura Telekoma… informaciono-komunikacione tehnologije jedan od prioriteta Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije...
V. Zaključak
... Telekom Srbija nikako ne treba da se proda iz sledećih razloga:
1.      ... od strateškog značaja za Republiku Srbiju
2.      Ekonomske posledice... će biti izuzetno negativne za građane Srbije
3.      ... negativno uticati na razvoj telekomunikacione industrije u Srbiji
4.      Prodaja, ili privatizacija, Telekoma Srbije je nezakonita.“[2]

Osim toga, sličnu primedbu, vezano za odliv novca građana u tuđe ruke, iznosi, pored ostalog i Akademija arhitekture Srbije u svojoj deklaraciji o projektu "Beograd na vodi", u kojoj uz ostalo ističe:

„...Projekat (Beograd na vodi) i način njegovog sprovođenja obiluju nizom zakonskih prekršaja,... od zloupotrebe zakonskih odredbi o opcijama kada se i za šta izrađuje PPPPN (prostorni plan područja posebne namene), u koje se centralni prostor prestonice Srbije nikako ne da podvesti... Prostor odavno predviđen za javne namene, u geometrijskom centru vremenom naraslog Beograda, prenamenjen je... za izgradnju stanova i poslovnog prostora kao nepostojeću vrstu javnog interesa a onda je to što je naopako definisano postalo osnov za izradu PPPPN... Iz njega je izbačena najvažnija odrednica za ovu lokaciju, da ovaj centralni deo Savskog amfiteatra, pojas neposredno uz reku u dubini od 300 metara na desnoj obali, može biti izgrađen za pretežno javnu namenu i objektima ograničene spratnosti... Prekršen je član 89 Ustava Republike Srbije, koji jasno govori o kulturnom nasleđu i opštem interesu naroda i države, kao i niz zakona Srbije, niz međunarodnih... pravila i smernica usvojenih od strane Saveta Evrope o pravu na grad, koje je Srbija potpisala i ratifikovala, od „Evropske konvencije o predelu“ Saveta Evrope iz 2000, ratifikovane 2011, kada su donete i UNESKO-ove 'Preporuke o istorijskom urbanom pejzažu'...
...Ukupna vrednost barem dvostruko nadilazi maksimalnu moguću sumu investiranja u same građevine, pa se postavlja pitanje ko je omogućio partneru iz Emirata da donosi suverene odluke, pritom zasad investirajući samo u kozmetičke zahvate. Da li je, na primer, neophodni železničko-drumski most preko Dunava, kod Vinče, deo obaveznog ulaganja u Beograd na vodi? Naravno da jeste. Isto važi i za završetak železničke stanice u Prokopu i novu autobusku stanicu, za završetak putne obilaznice i završetak teretne železničke obilaznice oko Beograda, prve etape metro sistema, i još mnogih infrastrukturnih poslova...
Hoće li ikada Beogradu biti potrebni... ogromni kvadrati i totalno neprimereni brojevi spratova na toj lokaciji? Da li se zna kako rešiti problem saobraćaja kada inženjerska računica kaže da bi samo Savska ulica trebalo da se proširi na po šest traka za svaki smer? Da li se zna kako obezbediti 25 miliona kubika vode dnevno, kako 100 megavata nove instalisane snage električne energije? Kako izgraditi 40.000 parking odnosno garažnih mesta u ekstremno visokoj podzemnoj vodi? Da li se zna kako, iz saobraćajnog grotla, uredno odneti 3 miliona kubnih metara iskopa? ...PPPPN koji je donet zapravo legalizuje najveću divlju gradnju na svetu. Plan je bio predmet fingiranog, farsičnog javnog uvida...“[3]

Drugi kolumnista Tabloida ukazuje na moguću nameru u pozadini takvog odliva. On piše: „.Ekipa RTS vraćena je sa konferencije za štampu ’STOP PRIVATIZACIJI PKB KORPORACIJE’. Nevidljiva ruka... je vratila ekipu RTS i zabranila im da prisustvuju konferenciji sindikata PKB Korporacije... U februaru 2015... zadužio nas je 907.505.407 evra. Tako se zaduženost popela na 525 evra u sekundi...Uzimanjem sve većih kredita smanjujemo dugove. Smanjenjem plata i penzija povećavamo kupovnu moć.“[4]

Pisanje lista Tabloid uglavnom se diskvalifikuje kao prepuno neumesnih i netačnih navoda. Zaista u tom listu može se pročitati svašta i teško je poverovati da je sve to istina. S druge strane, kako naša stvarnost uglavnom ne ide u projektovanom smeru, već na žalost u onom koji uporno najavljuje ozloglašeni Tabloid, kada se teze i navodi kolumnista Tabloida podudaraju sa tvrdnjama relevantnih strukovnih udruženja, o kojima se institucionalno ne raspravlja, teško je olako ih diskvalifikovati tezom da Tabloid "laže". Za zadobijanje poverenja ne pomažu ni imidž, ni ćutanje, ni galama, nego isključivo javno sučeljavanje činjenica.

[1] Skulić, Miodrag, Mreža za lov na veliko, Tabloid, br. 26 (332), 12.03.2015, str. 18.
[2] Akademija inženjerskih nauka Srbije, Stavovi Akademije inženjerskih nauka o posledicama prodaje Telekoma, 23.02.2015. http://www.ains.rs/ains_dokumenta/vesti/Stavovi_Telekom_AINS_8518.doc, 19.03.2015.
[3] Akademija arhitekture Srbije, Deklaracija AAS o Beogradu na vodi, 05.03.2015. http://aas.org.rs/wp-content/uploads/2015/03/Deklaracija-AAS-o-Beogradu-na-vodi-05.-mart-2015..pdf, 19.03.2015.
[4] Dragaš, Branko, Čopor, Tabloid, br. 26 (332), 12.03.2015, str. 10.

Širite dalje