Saopštenja

Zlo globalnog imperijalizma

Američki spoljnopolitički imperijalizam, koji je inaugurisao Klinton, a nastavio Buš (pa Barak Obama) i Evropska unija, nosi u sebi ideju dela sveta izvan kriterijuma dobra i zla, prava i pravde, praktično neograničene uspostavljenim pravilima međunarodne zajednice.

12. maj 2017.

Svako ko ne pati od Štokholmskog sindroma trebalo bi, po prirodi stvari, da oseća averziju prema svojim mučiteljima. Kada se radi o međunarodnoj politici, mučitelji su svi oni koji pljačkaju, zagađuju umove i životnu sredinu, korumpiraju institucije i vrše političko nasilje.

Tokom 1990.-tih, slobodna trgovina i kapitalistička ekonomija bile su korišćene da se američka hegemonistička moć racionalizacije i prikaže naizgled benignom, ili bar prirodnom i neizbežnom.  Tokom mandata Bila Klintona, glavni nosioci tog metoda američkog imperijalizma bili su Sekretar trezora (Robert Rubin, danas potpredsednik Sitigrup banke) i njegov zamenik (Lorens Samers, danas predsednik Univerziteta Harvard). SAD su pokoravale svet nemilosrdno, ali su to činile na prikriven način koji je, raznim vidovima pomoći, potplaćivanja, korupcije i kampanja, obezbeđivao visok nivo pomirljivosti unutar nacija nad kojima se nametala dominacija. Po potrebi se, poput u slučaju Jugoslavije, pribegavalo sili i tada je razobličavano da imperijalistički spoljno-politički projakt SAD ne interesuje ni međunarodo pravo, ni pravda, već samo nametanje interesa. Tokom mandata Džordža Buša George mlađeg, ušlo se u otvoreno siledžijstvo nad nacijama, zahvaljujući u tom trenutku neprikosnovenoj vojnoj moći SAD. Čak i pre terorističkog napada u Njujorku, bio je očigledan militarizovaniji pristup spoljnopolitičkom imperijalizmu. SAD se povukla iz nekih međunarodnih ugovora, poput onih koji su imali za cilj zabranu balističkih projektila, kontrolu emisija gasova koji izazivaju efekat „staklene bašte“, kao i da se stvori sud koji bi gonio na međunarodnom nivou izvršioce najgnusnijih ratnih zločina. Povrh toga, predsednik Buš je proklamovao primenu doktrine preventivnog ratovanja. Američki spoljnopolitički imperijalizam, koji je inaugurisao Klinton, a nastavio Buš (pa Barak Obama) i Evropska unija, nosi u sebi ideju dela sveta izvan kriterijuma dobra i zla, prava i pravde, praktično neograničene uspostavljenim pravilima međunarodne zajednice.

Eklatantan primer učinka sebičnog klintonizma predstavlja na regionalnom nivou je Bliski istok. Paradoks je da je oslonac u tom delu sveta Saudijska Arabija, sušta suprotnost svega što je u bezočnim informacionim kampanjama lansirala američka imperijalistička propaganda, osim kapaciteta da finansira luksuz i korupcionaške sklonosti klintonista.

Od marta 2015. godine, prebogata Saudijska Arabija predvodi agresiju na siromašni Jemen, u cilju da se na vlast u toj zemlji vrati bivša pro-saudijska vlast, u čemu učestvuje više država među kojima i takođe prebogati Ujedinjeni Arapski Emirati. U uništavanje Jemena, pod vođstvom Saudijaca, Emirati su se uključili svojski, ali su do sada pretrpeli masovne gubitke. Takav razvoj, uz neuspeh da se ostvari cilj agresije, nužno će dovesti do prekomponovanja.

Naime, ako bi, u nedostatku ostvarivanje zajedničkog cilja, Saudijska Arabija ili UAE individualno ostvarili kontrolu nad jemenskom provincijom Aden ili obližnjim moreuzom Bab el Mandeb, koji deli Afriku i Arapsko poluostrvo i spaja Crveno more i Adenski zaliv (Arapsko more, Indijski okean) ostvarili bi geostratešku prednost koja bi mogla da utiče na regionalne ekonomske obrasce. Kontrola nad ovim vodama, na obali Jemena, nevezano za sudbinu te države, omogućila bi Emiratima da prošire značaj Dubaija, a Saudijskoj Arabiji da unapredi svoju luku Džeda, na štetu druge strane.

U situaciji u kojoj se ne nazire pobeda agresorske koalicije, za očekivati je da će svaki koalicioni partner nastojati da ostvari svoje ciljeve. Takva perspektiva preti da ozbiljno potrese ravnotežu u regionalnom arapskom okupljanju, Savetu za saradnju u (Persijskom) zalivu, koji su negovale isključivo imperijalističke pretenzije SAD, uz podršku Izraela i Velike Britanije.

Bezumlje klintonizma i klintonističkog establišmenta demonstrirao je saudijski ministar odbrane, zamenik krunskog princa Mohamed bin Salman, u intervjuu za TV mrežu Al Arabija, početkom maja 2017. Ne samo što je, potpuno nediplomatski, odbacio mogućnost normalizacije odnosa sa Iranom, već je i, ničim izazvan, zapretio: “nećemo čekati borbu u Saudijskoj Arabiji, ali ćemo raditi tako da borba bude u Iranu.”

Kako će, u situaciji kad američka vojska više nema nivo dominacije iz prethodne dve decenije, a posledice klintonizma počinju da eskaliraju u neželjenom smeru, Donald Tramp pristupiti spoljnoj politici, umnogome će odrediti sudbinu sveta u narednom periodu. Problemi se mogu rešavati, koliko je realno moguće, a može se i dalje upravljati krizama u interesu razmašenog i obesnog sloja bogatih, bahatih, fanatizovanih i zaluđenih.

Izuzev u slučaju Štokholmskog sindroma, samo potpuno beskarakterni, pokvareni i korumpirani, ili potpuno glupi, mogu imati razumevanje za imperijalističke pretenzije i podjarmljivati sopstvene nacije mehanizmu koji  vodi u propast. Svaka racionalizacija ovoga predstavlja samo opravdanje za sopstveno štetočinstvo i tiraniju sebičnosti. Obični ljudi moraju da budu svesni da postoji granica između dobra i zla. Klintonizam i sve potonje manifestacije ovog zlog koncepta međunarodne politike moraju biti denuncirane, a svi protagonisti razobličeni kakvi jesu – gnjide ili budale. Ko je očito spreman da uništava jedne, spreman je da uništava i druge. Ko sa takvima sme i uopšte može biti prijatelj? Samo oni koji su spremni da rade na štetu drugih i svog naroda, ili oni koje interesuje samo sopstvena lična korist. 

Širite dalje